Vibe coding je način rada u kom AI alatu opišete šta hoćete, prihvatite kod koji vam vrati i odmah pređete na sledeću stvar. Kod pri tome niko ne čita. Izraz je u februaru 2025. smislio Andrej Karpathy, jedan od osnivača OpenAI-ja. Brzo se primio zato što zaista radi: čovek koji nikada nije programirao može za dan da napravi prototip koji se pokreće i radi.
Zašto je prečica primamljiva
Prva verzija bilo kog proizvoda ima samo jedan zadatak: da pokaže da ideja ima smisla. Za to je vibe coding odličan. Jeftin je, brz je i ne treba vam tim.
Demo za investitore, interni alat koji koristi troje ljudi, proba novog rasporeda na stranici. Sve su to primeri gde je to sasvim u redu, jer će taj kod ionako biti zamenjen ili bačen, pa nije ni važno kako izgleda iznutra.
Problem nastaje kad prototip ne bude bačen. Prvo dobije kupce. Onda dobije drugog programera, naplatu karticama, mobilnu aplikaciju i bezbednosni upitnik od velikog klijenta. Softver koji je napravljen da pokaže ideju odjednom mora da nosi ceo posao.
Gde puca
Firma Craftsmen je nedavno na LinkedIn-u nabrojala trenutke u kojima se ta razlika vidi. Isti spisak srećemo i mi, iz projekta u projekat.
Vibe coding može brzo da pokrene softver. Pravi inženjerski posao počinje tek kad taj softver mora da preživi rast, promene zahteva, više timova, ispade u produkciji, bezbednosne provere i godine neprekidnog razvoja.
Nijedna stavka sa tog spiska nije teorija. Svaka je konkretan dan u životu firme.
- Rast. Sajt je lepo radio sa 50 porudžbina dnevno. Na 5.000 porudžbina stranica koja pri svakom otvaranju učita sve proizvode prestaje da se otvara.
- Promena zahteva. Pravilo za popust je zapisano na tri mesta u kodu. Neko je izmenio dva. Kupci u jednoj zemlji od tada plaćaju drugu cenu i niko ne zna zašto.
- Više timova. Novi programer otvori projekat i ne zatekne ni strukturu, ni testove, ni jednu belešku. Svaka sledeća izmena traje tri puta duže nego što je trajala cela prva verzija.
- Ispad u produkciji. Nešto pukne u dva ujutru. Ne postoji nijedan zapis o tome šta se desilo, pa se popravlja nagađanjem.
- Bezbednosna provera. Veliki klijent pošalje upitnik. Na pitanje „gde proveravate podatke koje korisnik unosi“ odgovor glasi „u pregledaču“. Ta provera ne štiti ništa, jer je svaki posetilac može zaobići.
- Godine razvoja. Biblioteke koje je AI izabrao prve godine u trećoj godini više niko ne održava. Kad pokušate da ih nadogradite, padne pola funkcija.
Nijedan od ovih problema se ne vidi prvog dana. Svaki od njih košta petstotog.
Šta inženjerska disciplina znači u praksi
Inženjerska disciplina nije dokument ni sertifikat. To je skup navika zbog kojih softver i posle nekoliko godina može da se menja bez straha. Svaka od tih navika ima sasvim konkretan oblik.
- Arhitektura. Neko je odlučio kako se delovi sistema uklapaju i tu odluku zapisao zajedno sa razlogom. Novi programer može da pročita ne samo šta je urađeno, nego i zašto.
- Jasne granice. Cena se računa na jednom mestu. Deo koda koji sastavlja mejl nikada ne dira bazu podataka. Kad se pravilo promeni, menja se na jednom mestu, ne na tri.
- Standardi. Kod izgleda isto u svakom fajlu, pa onaj ko ga pregleda odmah vidi grešku, a ne razliku u rukopisu.
- Automatski testovi. Pre svakog izdanja mašina proveri najvažnija pravila. Pogrešna cena obori proveru umesto da stigne do kupca.
- Uvid u rad sistema. Zapisi, merenja i upozorenja koja stižu sama. Kad nešto pukne, tim zna šta je puklo i kada, bez nagađanja.
- Bezbednost. Sve što korisnik unese proverava se na serveru. Lozinke i ključevi ne stoje ni u kodu ni u zapisima. Neko redovno, po rasporedu, pregleda sistem i traži slabe tačke.
- Ljudi koji odgovaraju za odluke. Inženjer ume da objasni svaki deo sistema i stoji iza njega i onda kad nešto zakaže.
Kako mi koristimo AI
AI alate koristimo svakog dana. Pišu dobar deo našeg koda, prve verzije dokumentacije i testova. Ne planiramo da prestanemo, jer je ta brzina stvarna i naši klijenti je osećaju u rokovima.
Ono što ne preskačemo je inženjering. U našim projektima svaka izmena prolazi iste automatske provere pre nego što uđe u glavnu granu koda. Kod mora da se prevede bez ijedne greške u tipovima i da prođe pravila stila. Produkcijska verzija mora da se izgradi do kraja, a tekstovi i cene na sajtu prolaze svoje posebne provere. Ako bilo koja od njih padne, izmena ne ide dalje.
Sve što ima veze sa novcem računa se na serveru, a pregledaču se ne veruje. Naš konfigurator cena pokazuje zbir uživo dok birate, ali server taj isti zbir izračuna iznova, iz vaših izbora, pre nego što pošalje potvrdu porudžbine.
Svaka odluka za koju će neko jednom pitati „zašto je ovo ovako“ zapisana je sa datumom i razlogom. Svaku izmenu čovek pročita i potpiše. AI piše kod, a čovek za njega odgovara.
Šest pitanja za vašeg izvođača
Ako naručujete softver, ne morate da čitate kod da biste procenili koliko discipline stoji iza njega. Dovoljno je da postavite ovih šest pitanja i da slušate koliko su odgovori konkretni.
- Ko je odlučio kako će sistem biti sklopljen i gde je ta odluka zapisana?
- Šta se automatski proverava pre svakog izdanja i šta se dešava kad provera padne?
- Gde se računaju cena, popust i porez i može li posetilac sajta da ih promeni?
- Kad nešto pukne u toku noći, kako tim za to sazna i šta tačno vidi?
- Kako novi programer upoznaje sistem u prvoj nedelji?
- Kad je poslednji put rađena bezbednosna provera i šta je pokazala?
Izvođač koji radi disciplinovano na svako od ovih pitanja odgovori u jednoj ili dve rečenice. Onaj koji ne radi tako promeni temu.
Brzina i disciplina
AI nije izbacio inženjering iz izrade softvera. Samo ga je premestio. Inženjer sve manje kuca kod, a sve više odlučuje šta taj kod mora da radi, proverava da li to zaista radi i odgovara za rezultat.
Vibe coding je dobar način da se počne i loš način da se nastavi. Firme koje od AI-ja dobijaju najviše koriste ga za brzinu, a disciplinu čuvaju za sve od čega će softver kasnije zavisiti. Ta kombinacija košta manje od one druge: napraviti brzo, pa praviti ponovo.
