Zbog toga su se online prodavnice optimizovale upravo za takvo ponašanje, od navigacije i dizajna do SEO-a i načina na koji su predstavljeni proizvodi.
Ta pretpostavka danas više nije sasvim sigurna.
Sve više ljudi započinje kupovinu pitanjem upućenim AI asistentu. Umesto da otvore nekoliko web shopova i sami pregledaju desetine proizvoda, mogu da zatraže: „Pronađi mi bežične slušalice do 150 evra koje imaju dobar mikrofon i mogu da se povežu sa dva uređaja istovremeno.“
AI može da pronađe odgovarajuće proizvode, uporedi karakteristike, proveri cenu i dostupnost i korisniku suzi izbor na nekoliko opcija. Kod određenih platformi i prodavaca proces može da ide još dalje, sve do same kupovine.
U tom trenutku između kupca i web shopa pojavljuje se novi posrednik, a on ne koristi internet na isti način kao čovek.
Kupovina polako izlazi iz web shopa
Promena je već vidljiva kod najvećih e-commerce i tehnoloških platformi.
Shopify je tokom 2026. značajno proširio svoju infrastrukturu za takozvani agentic commerce, odnosno trgovinu u kojoj AI agent učestvuje u pronalaženju i kupovini proizvoda. Njihovi trgovci mogu da budu dostupni kroz AI kanale kao što su ChatGPT, Google AI Mode, Gemini i Microsoft Copilot, dok strukturirani podaci o proizvodima omogućavaju tim sistemima da razumeju šta prodavnica nudi.
OpenAI je razvio Agentic Commerce Protocol kroz koji prodavci mogu da šalju strukturirane podatke o proizvodima i omoguće AI sistemu da radi sa korpom i checkoutom. Kod podržanih prodavaca korisnik više ne mora obavezno da prolazi kroz klasičan put od Google pretrage do stranice proizvoda i checkouta na sajtu.
Za prosečnog kupca tehnička pozadina svega ovoga nije naročito važna. Njega zanima da dobije dobru preporuku i da proizvod kupi uz što manje koraka.
Za vlasnika web shopa, međutim, promena je mnogo značajnija.
Ako proizvod može da bude pronađen, analiziran i kupljen bez klasičnog pregledanja sajta, postavlja se pitanje šta web shop mora da pruži AI sistemu da bi uopšte mogao pravilno da ga razume.
AI ne gleda proizvod kao kupac
Kada čovek otvori stranicu proizvoda, mnogo toga razume iz konteksta.
Fotografija mu pokazuje kako proizvod izgleda. Naslov, cena, raspored elemenata i nekoliko istaknutih karakteristika često su dovoljni da brzo stekne utisak o tome šta se prodaje.
AI agent se mnogo više oslanja na strukturirane informacije.
Ako neko traži patike za trčanje po asfaltu, broj 44, do određenog budžeta i sa konkretnim karakteristikama, sistem mora da može pouzdano da pronađe te podatke. Isto važi za boju, materijal, dimenzije, stanje lagera, rok isporuke, dostupne varijante, cenu i veliki broj drugih atributa.
Zbog toga kvalitet podataka o proizvodu dobija još veću važnost.
Opis poput „premium model vrhunskog kvaliteta koji pruža jedinstveno iskustvo“ možda lepo zvuči u marketinškom tekstu, ali gotovo ništa ne govori sistemu koji pokušava da utvrdi da li taj proizvod ispunjava konkretne zahteve kupca.
Precizno definisani atributi, jasne kategorije, varijante proizvoda i ažurni podaci postaju mnogo vredniji.
U OpenAI dokumentaciji za trgovce upravo se zato traže strukturirani podaci poput identifikatora proizvoda, opisa, cene, stanja zaliha, fotografija i opcija dostave, uz redovno osvežavanje informacija.
Šta se događa sa SEO-om?
SEO zbog ovoga neće nestati, ali način na koji ljudi pronalaze proizvode već počinje da se širi izvan klasične Google pretrage.
Do sada je jedan od najvažnijih ciljeva web shopa bio da se proizvod pojavi visoko kada korisnik ukuca određenu frazu. U svetu AI kupovine korisnik može da formuliše mnogo složeniji zahtev.
Na primer:
Treba mi televizor između 55 i 65 inča za veoma svetlu dnevnu sobu, najviše gledam sport, budžet mi je do 1.000 evra i ne želim model stariji od dve godine.
Ovo više nije klasična ključna reč.
AI mora da razume zahteve, pronađe proizvode koji ih ispunjavaju, proceni relevantnost informacija koje ima na raspolaganju i na kraju odluči šta će predstaviti korisniku.
Zbog toga postaje važno da podaci o proizvodima budu razumljivi i mašinama koje ih obrađuju.
To se dobrim delom nadovezuje na ono što se poslednjih godina dešava sa GEO optimizacijom, gde sadržaj više nije pisan samo sa idejom da dobro izgleda u rezultatima pretrage, nego i da AI sistemi mogu pravilno da ga protumače i koriste kao izvor.
Kod e-commerce-a je stvar još konkretnija, jer pogrešno protumačena informacija može direktno da utiče na kupovinu.
Web shop više nije samo ono što se vidi na ekranu
Ova promena dodatno naglašava nešto što je u razvoju e-commerce sistema već dugo važno: frontend prodavnice samo je jedan deo sistema.
Kupac vidi dizajn, navigaciju, fotografije, filtere i checkout. U pozadini postoje katalog, lager, cene, promocije, korisnički podaci, plaćanje, dostava, ERP i različite integracije.
Kada u proces uđe AI agent, kvalitet te pozadinske infrastrukture postaje još važniji.
Agentu mora da bude dostupna tačna informacija o tome da li je proizvod trenutno na stanju. Cena koju dobije mora da bude ista kao ona koju će korisnik platiti. Ako proizvod ima više veličina ili boja, mora jasno da zna koje kombinacije su dostupne. Ako određeni način dostave nije moguć za neku lokaciju, sistem mora to pravilno da prenese.
U suprotnom korisnik može da dobije veoma dobru preporuku za proizvod koji zapravo ne može da kupi.
Zbog toga će API-ji, kvalitet integracija i način na koji se podaci razmenjuju između sistema imati sve veću ulogu u iskustvu kupovine, iako kupac većinu tog procesa nikada neće videti.
Headless pristup u ovakvom okruženju dobija još više smisla
Kod tradicionalnog web shopa backend i ono što korisnik vidi često su čvrsto povezani. Headless i composable pristupi već godinama pokušavaju da razdvoje te slojeve, tako da isti commerce sistem može da opslužuje različite kanale.
Do sada su ti kanali najčešće bili web sajt, mobilna aplikacija, fizička prodavnica ili neka druga prodajna platforma.
Sada se pojavljuje još jedan kanal: AI agent.
Ako su katalog proizvoda, korpa, korisnički nalozi, cene i checkout dostupni kroz dobro definisane API-je, mnogo je jednostavnije omogućiti da ih koristi novi interfejs, bez obzira na to da li je taj interfejs klasičan web shop, mobilna aplikacija ili razgovor sa AI asistentom.
Upravo se zbog toga sada pojavljuju protokoli poput UCP-a i ACP-a, čiji je cilj da standardizuju način na koji AI agenti komuniciraju sa trgovcima. Shopify je UCP razvio zajedno sa Googleom, a podršku za taj pravac najavljuje širi broj velikih kompanija iz e-commerce i tehnološkog sektora.
To ne znači da svaki web shop danas mora hitno da uvodi agentic checkout. Mnogo je važnije razumeti u kom smeru se infrastruktura kreće.
Da li će onda ljudima uopšte biti potreban web shop?
Hoće, samo njegova uloga neće uvek biti ista.
Postoje proizvodi koje ljudi žele da istraže, vide u različitim varijantama, pročitaju priču brenda ili jednostavno pregledaju ponudu. Kod mode, luksuznih proizvoda, enterijera i mnogih drugih kategorija vizuelno iskustvo ima ogromnu ulogu koju je teško svesti na nekoliko parametara.
Sa druge strane, postoji veliki broj kupovina kod kojih je korisniku mnogo važnije da što brže pronađe odgovarajući proizvod.
Ako kupujete toner za određeni model štampača, rezervni deo, punjač ili uređaj sa precizno definisanim karakteristikama, pregledanje deset različitih prodavnica verovatno nije deo iskustva koje posebno želite da sačuvate.
Tu AI agent ima veoma jasnu vrednost.
Zbog toga je realnije očekivati da će se deo kupovine preseliti u AI interfejse, dok će web shop nastaviti da postoji kao važan deo brenda, sadržaja i prodajnog sistema.
Šta bi online prodavnice trebalo da rade danas?
Za većinu kompanija trenutno nema potrebe za paničnim redizajnom web shopa zbog AI agenata.
Mnogo korisnije je proveriti temelje.
- Da li su podaci o proizvodima kompletni i dosledni?
- Da li postoje jasno definisani atributi i varijante?
- Da li su cena i stanje lagera ažurni na svim kanalima?
- Da li se proizvodi mogu pouzdano dohvatiti kroz API?
- Da li su ERP, web shop i drugi sistemi dobro povezani?
- Da li sadržaj proizvoda stvarno objašnjava šta proizvod jeste i kome je namenjen?
Sve su to stvari koje su bile važne i pre pojave AI kupovine.
Razlika je u tome što loše strukturiran katalog više neće otežavati samo iskustvo čoveku koji pokušava da pronađe proizvod na sajtu. Može da oteža i AI sistemu da taj proizvod uopšte razume, preporuči i uključi u proces kupovine.
Shopify je tokom prvog kvartala 2026. zabeležio višestruki rast saobraćaja i porudžbina koje dolaze kroz AI pretrage, što pokazuje da ovaj kanal više nije samo eksperiment koji postoji u laboratorijama tehnoloških kompanija.
Još uvek smo na početku i teško je predvideti koliko brzo će ljudi prihvatiti da AI obavlja veći deo kupovine umesto njih. Međutim, pravac razvoja platformi je već dovoljno jasan da ga e-commerce kompanije ne bi trebalo da ignorišu.
Web shop koji se danas razvija verovatno će se koristiti godinama. Tokom tog perioda način na koji kupci dolaze do proizvoda može značajno da se promeni.
Zbog toga će kvalitetan e-commerce sistem morati da bude napravljen i za korisnika koji želi da provede pola sata pregledajući proizvode i za situaciju u kojoj isti katalog za nekoliko sekundi analizira AI agent pokušavajući da pronađe najbolji odgovor na vrlo konkretan zahtev.
U oba slučaja cilj ostaje isti: da kupac dobije tačnu informaciju i pronađe proizvod koji mu odgovara. Jedino se menja pitanje ko će prvi pročitati podatke koje je web shop objavio.
